Naša priča · Od 1908.

Istorija hotela

Prolog

Beograd početka dvadesetog veka

16. januar 1908. godine. Hotel Moskva svečano otvara vrata — simbol novog vremena, ruske secesije, i rastućeg kosmopolitizma srpske prestonice.

Nekad i sad

Ista adresa, isti duh — više od jednog veka

Hotel Moskva sredinom XX veka
Hotel Moskva sredinom XX veka
Fasada danas — restaurirana do detalja
Fasada danas — restaurirana do detalja

Od svečanog otvaranja 1908. godine Hotel Moskva nije menjao ni adresu, ni ime, ni dušu. Menjao se grad oko njega — tramvaje su smenili automobili, a Terazije su postale srce modernog Beograda. Moskva je ostala tačka po kojoj se grad prepoznaje.

Fasada od roze fajansa, zeleni krov i potpis ruske secesije isti su kao na prvim razglednicama — pažljivo čuvani kroz svaku restauraciju, pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika.

Arhitektura

Ruska secesija u srcu Beograda

Projektovao ga je Jovan Ilkić. Ikonična roze fasada, fluidne linije Art Nouveau-a, bogato ornamentirane balustrade — Moskva je jedini sačuvani primer ruske secesije na Balkanu.

Godine 2001. hotel je proglašen spomenikom kulture od izuzetnog značaja — svako restauriranje prati stroge uslove Zavoda za zaštitu spomenika.

Vremenska linija

Vek zvanica

1908

Otvaranje hotela. Prva luksuzna adresa Terazija.

1925

Albert Einstein se prijavljuje kao gost — svojim rukopisom potpisuje knjigu gostiju.

1974

Rođen Moskva Šnit — jedan od najpoznatijih dezera bivše Jugoslavije.

1988

Veliko restauriranje fasade. Vraćen originalni roze ton.

2001

Hotel zvanično postaje spomenik kulture od izuzetnog značaja.

2014

Otvoren EVA Spa & Wellness centar na petom spratu.

2026

Moskva nastavlja tradiciju — savremen luksuz u dijalogu sa istorijom.

Priča o poznatima

Knjiga gostiju koja se čita kao istorija XX veka

1925 · Fizičar
Albert Einstein

Svojim rukopisom potpisuje knjigu gostiju — potpis koji hotel i danas čuva kao jednu od najdražih uspomena.

Režiser
Alfred Hitchcock

Legenda Terazija kaže da je majstor napetosti pred Moskva šnitom ostao — bez teksta.

Premijerka Indije
Indira Gandhi

Državnici sveta birali su Moskvu kao svoju beogradsku adresu tokom zvaničnih poseta.

Operski pevač
Luciano Pavarotti

Najveći glas opere odsedao je na Terazijama 20 — tamo gde grad najlepše zvuči.

Glumac i režiser
Orson Welles

Velikani filma prolazili su kroz obrtna vrata Moskve — i uvek joj se vraćali.

Glumac
Robert De Niro

I novi Holivud pronašao je put do najstarije adrese Terazija.

Knjiga gostiju
Albert EinsteinOrson WellesIndira GandhiRobert De NiroLuciano PavarottiAl PacinoAlfred HitchcockJacques ChiracRichard NixonTito & JovankaDalai LamaRoger MooreAlbert EinsteinOrson WellesIndira GandhiRobert De NiroLuciano PavarottiAl PacinoAlfred HitchcockJacques ChiracRichard NixonTito & JovankaDalai LamaRoger Moore
Terazije

Moskva i njen trg

Stara razglednica — Beograd, Terazije, Hotel Moskva
Stara razglednica — Beograd, Terazije, Hotel Moskva
Terazije danas — pogled koji se ne menja
Terazije danas — pogled koji se ne menja
Epilog

Više od hotela

Hotel Moskva danas je ono što je bio i 1908. godine — mesto gde se Beograd sastaje. Pod istim zelenim krovom smenjuju se generacije gostiju, a svaka od njih ostavlja po jedan red u knjizi koja se piše već više od jednog veka.

Kada sledeći put prođete Terazijama, zastanite. Fasada koju gledate ista je ona koju su gledali Einstein, Pavarotti i milioni Beograđana pre vas. To je privilegija koju ima samo Moskva.